Poremećaji ravnoteže vaginalnog mikrobioma i bakterijska vaginoza

Ženski genitalni trakt je kolonizovan različitim bakterijama koje imaju zaštitnu ulogu i ključne su za održanje zdravlja. One čine, po strukturi i sastavu, vrlo dinamičan ekosistem – mikrobiom (ranije nazivan flora ili mikroflora) koji se brzo menja. Faktori koji utiču na njegov sastav su: životna dob, nivo hormona, imuni odgovor, nutritivni status, prisustvo različitih bolesti, izbor metoda kontracepcije, upotreba antibiotika, higijenske navike i drugo.

Kod zdravih žena u reproduktivnom periodu u vaginalnom mikrobiomu dominiraju različite vrste laktobacila i anaerobnih bakterija. U menopauzi, zbog pada količine estrogena, dolazi do smanjenja broja laktobacila i kolonizacije drugim bakterijama (npr. crevnim).

Različiti faktori tokom života dovode do gubitka ravnoteže vaginalnog mikrobioma, što rezultuje patološkim stanjima kao što su bakterijska vaginoza, aerobni vaginitis, kandidijaza, uz povećan rizik od polno prenosivih bolesti. Promene u vrsti i broju bakterija mogu biti različitog stepena, i ukoliko su blage dovode do tzv. intermedijarne flore, koja se može razviti u bakterijsku vaginozu (BV). Tada, umesto laktobacila, dominiraju brojne druge bakterijske vrste (Gardnerella vaginalis, Atopobium vaginae, Mobiluncus mulieris, Prevotella bivia, Fusobacterium nucleatum, Ureaplasma urealyticum, Mycoplasma hominis).

BV se najčešće javlja kod žena u reproduktivnom periodu. Klinička slika se karakteriše pojavom beličastog sekreta neprijatnog mirisa koji se pojačava nakon seksulanog odnosa, ponekad je prisutan svrab, ali najčešće nema nikakvih simptoma. Ukoliko se ne leči, BV može izazvati zapaljenje grlića materice, male karlice, urinarne infekcije. Dokazan je i povećan rizik od polno prenosivih infekcija: Neisseria gonorrhoeae, Chlamydia trachomatis, HIV, Herpes simplex virus tip-2 (HSV-2). Kod trudnica u prvom trimestru trudnoće je povećan rizik od pobačaja, a kasnije od prevremene rupture plodovih ovojnica, pojave horioamnionitisa i prevremenog porođaja. Zbog visokog procenta rekurentnih slučajeva preporučuje se redovno praćenje žena sa BV.

Laboratorijska dijagnostika podrazumeva pregled mikroskopskog preparata vaginalnog brisa radi procene vrste i broja morfotipova bakterija kao i drugih ćelija prema odgovarajućim kriterijumima. Ukoliko se utvrdi bakterijska vaginoza neophodno je obratiti se nadležnom ginekologu radi lečenja.