Virusni hepatitisi

Više posebnih infekcija se grupiše u virusne hepatitise. Zajedničko im je što je ciljni organ jetra i što imaju sličnu kliničku sliku, ali se razlikuju prema uzročniku, načinu prenošenja, nekim imunološkim kao i patološkim karakteristikama. 

Virusni Hepatitis A

Uzročnik je Hepatitis A virus(HAV). Rasprostranjen je širom sveta, ali je zastupljenost različita i direktno je povezana sa lošim higijensko-sanitarnim uslovima i socio-ekonomskim karakteristikama geografskog područja.

Najčešće je to asimptomatsko ili blago obolenje i javlja se obično kod dece uzrasta do 5 godina.

Prenosi se sa osobe na osobu fekalno – oralnim putem i često se zove bolest prljavih ruku. Infektivni agens se nalazi u stolici u najvećoj koncentraciji nedelju do dve pre pojave prvih simptoma. Koncentracija uzročnika u stolici naglo opada sa pojavom simptoma što je u korelaciji sa pojavom cirkulišućih antitela na HAV.

Izvor infekcije je obično kontaminirana voda, hrana kontaminirana od strane inficiranih osoba koje su je pripremale, sirove i nedovoljno termički obrađene školjke koje su rasle  u kontaminiranoj vodi, kao i zelena salata i jagode.

Inkubacioni period je 28-30 dana, a period zaraznosti od druge polovine inkubacionog perioda do nekoliko dana od pojave simptoma. Posle prve nedelje pojave žutice, osoba nije više zarazna.

Virus je veoma otporan u spoljašnjoj sredini.

I pored mogućih relapsa bolesti godinu dana od infekcije, hronični oblik Hepatitisa A ne postoji. Osoba koja je preležala HAV stiče doživotni imunitet.

Kod odraslih, obolenje počinje povišenom temperaturom, slabošću, gubitkom apetita i bolovima u stomaku. Žutilo kože i sluznica je osnovni znak obolenja. Simptomi traju jednu do dve nedelje, ređe do mesec dana.

Posebna terapija za ovu bolest ne postoji, daje se simptomatska terapija.

Postoji vakcina protiv hepatitis A koja se primenjuje kod osoba koje su u riziku za HAV infekciju: zaposleni u gradskoj čistoći, osobe koje putuju u područja sa endemskim hepatitisom, kao i stanovništvo u područjima zahvaćenim prirodnim katastrofama kada je otežano snabdevanje zdravstveno ispravnom vodom za piće.

Obolenje se dokazuje laboratorijskim serološkim testovima:

Anti HAV IgM antitelakoja su detektabilna od 4 nedelje do 6 meseci od infekcije i ukazuju na akutnu infekciju.

Anti HAV IgG i IgM antitelaotkrivaju se i simultano, 1-2 nedelje od pojave simptoma. IgG antitela ostaju prisutna u krvi do kraja života (trajni imunitet).

Virusni Hepatitis B

Uzročnik je Hepatitis B virus(HBV). Virus se prenosi zaraženom krvlju i drugim telesnim tečnostima kao što su sperma, pljuvačka i cervikalni sekret. Zbog svoje izuzetne otpornosti, virus može preživeti na površinama i predmetima kontaminiranim virusom u okruženju i nedelju dana.

Seksualni put prenosa je najčešći put prenosa HBV u Evropi.

Takođe, virus se prenosi u zdravstvenim ustanovama ili salonima za tetovažu, pirsing, pedikir, manikir kao posledica neadekvatne sterilizacije medicinskog pribora. U današnje vreme ali mnogo ređe, infekcija se prenosi  i putem transfuzije.

Inkubacioni period najčešće traje 45-180 dana.

Neke osobe, iako u fazi akutne infekcije virusom hepatitis B (HB), nemaju nikakve specifične simptome, ali mogu osetiti zamor, gubitak apetita, neprijatnost u stomaku, mučninu, povraćanje i povišenu telesnu temperaturu. Jedan od simptoma je i žuta prebojenost kože i sluzokože.

Razvoj hroničnog oblika hepatitis B je obrnuto proporcionalan uzrastu, tako da više od 90% novorođenčadi inficiranih virusom, razvija hronični oblik bolesti, a manje od 5% odraslih koji su inficirani obole od hroničnog oblika hepatitis B. Osobe sa hroničnim hepatitisom B su u većem riziku za cirozu i karcinom jetre.

Osnovni način prevencije hepatitisa B je vakcinacija.

Članovi porodice koji su u najbližem kontaktu sa inficiranim, trebaju se testirati na HBV.

Laboratorijska potvrda infekcije HBV se postavlja detekcijom antigena i /ili antitela. Za potvrdu dijagnoze, klinički korisni sistemi antigena/antitela su :

1. HBsAg i antitela; anti-HBs
2. HBcAg i antitela anti HBc; IgM anti HBc
3. HBeAg i antitela anti HBe

HBsAgmože se detektovati u serumu nekoliko nedelja pre pojave simptoma obolenja i zadržava se danima, nedeljama i mesecima posle pojave simptoma, kao i kod potvrđenih hroničnih  oblika HB. Prisustvo HBsAg znači i da je osoba potencijalno zarazna.

Anti-Hbcu serumu označava HBV akutnu infekciju ili ranije stečenu infekciju; visoki titar IgM anti HBc ukazuje na akutnu infekciju i može biti značajan za potvrdu dijagnoze HB.

Prisustvo HBeAgi antitela anti HBe ukazuje na visoku zaraznost.

Potvrda dijagnoze i praćenje toka bolesti, kao i učinka propisane terapije može se utvrditi i genetičkim metodama Real-time PCRi to dokazivanje prisustva HB virusne DNK (kvalitativna metoda) ili određivanjem broja virusnih kopija (kvantitativna metoda).

Virusni Hepatitis C

Uzročnik je Hepatitis C virus  (HCV). Virus se najčešće prenosi kontaktom sa zaraženom krvlju preko oštećenja na koži. U Evropi, osnovni put prenosa virusa je putem kontaminiranih igala i medicinskih instrumenata. Ređe, može se preneti sa inficirane majke na bebu, u toku porođaja.

Inkubacioni period je od 2 nedelje do 6 meseci (najčešće 6-9 nedelja).

Najčešći simptomi su gubitak apetita, nelagodnost u stomaku, mučnina i povraćanje. Pojava žute prebojenosti kože i sluzokoža je manje izražena i ređe se javlja nego kod drugih hepatitisa.

Period zaraznosti je jedna do više nedelja pre pojave simptoma, a kod nelečenih osoba može perzistirati trajno.

Obolenje može biti akutno i hronično, a težina kliničke slike varira od blagog obolenja koje traje svega nekoliko nedelja do ozbiljne bolesti koja traje tokom života i dovodi do ciroze i karcinoma jetre.

Pošto ne postoji vakcina kao preventivna mera, osnovna mera prevencije je izbegavanje rizika izlaganja ovom virusu.

Članovi porodice koji su u najbližem kontaktu sa inficiranim, trebaju se testirati na HCV.

Laboratorijska potvrda infekcije HCV se postavlja detekcijom antitela u serumu i to anti-HCV antitela.

Potvrda dijagnoze i praćenje toka bolesti, kao i učinka propisane terapije može se utvrditi i genetičkim metodama Real-time PCRi to dokazivanjem prisustva HC virusne RNK (kvalitativna metoda) ili određivanjem broja virusnih kopija (kvantitativna metoda).

Virusni Hepatitis E

(ranije non-A non-B hepatitis)

Uzročnik je Hepatitis E virus (HEV). Prema kliničkim simptomima, obolenje je slično Hepatitisu A.

Dominantan put prenosa je kontaminirana voda, dok je fekalno-oralni put prenosa u humanoj populaciji veoma redak.

Inkubacioni period je u proseku 26-42 dana.

Javlja u geografskim područjima sa lošim sanitarno-higijenskim uslovima. U razvijenijim, industrijalizovanim zemljama, obolenje se beleži samo kod osoba koje su putovale u endemska područja Hepatitisa E.

Obolevaju uglavnom odrasle mlađe i osobe srednjih godina.

Uzročnik se u stolici zadržava oko dve nedelje po pojavi žutice, ali tačna dužina perioda zaraznosti nije dokazana.

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkih i epidemioloških podataka, kada se isključe drugi uzročnici hepatitis (najčešće HAV). U cilju laboratorijske potvrde detektuju se Anti HEV IgM antitelai simultano Anti HEV IgG antitela, koja ukazuju na infekciju.